Aktivnosti

У овом одељку можете наћи занимљиве текстове наших сарадника о Параћину и историји нашег краја. Неки од тих текстова су објављени у нашем гласилу Параћинац, а неки се овде дају у широј верзији.

Песма нашег члана Удружења Слађане Ристић, која пише песме, кратке приче,

приче и монодраме за децу, путописе и есеје. Дубоко погођена догађајима који су је задесили, као и наш Параћин, изнедрила је песму коју Вам овом приликом представљамо:

Потоп песничке бележнице

Бојим се мале реке

Пресвлачи своје лице и улази у дневну собу

Гута памфлете, књиге о поетици воде

Набујала страст преврће моју јадну мајку

И покрива блатом њушкицу нашег пса

Сабласна варош тоне у воденом паклу

Док уметност плива са балванима и змијама

Све постаје детињство на ђубришту

И боји се дечијим страхом

Сада свој бес изливам у свемир

Певам са Лујем Армстронгом о предивном свету

Шапућем са Флором Сендс уз шољицу чаја

Да не желим излазак на море и дуге пловидбе

Мој дан се зове потоп – кажем јој

И моји стихови лете у висине

А ко је просуо испод брда воду на град

Нека плива у балканској магли

И части од блата док летим ка Посејдону

Слађана Ристић

У Параћину, 01.6.2014.

28.6.2015.

Видовдан

МОРАВСКА ЦРКВА СТАРИЈА ОД РИМСКЕ

Пише: Мирослав ДИМИТРИЈЕВИЋ

Сажетак:

Данас је уврежено и опште прихваћено мишљење, захваљујући вештој пропаганди, да је римска црква најстарија по свом утемељењу и постанку од свих хришћанских цркава, и да због тога има супремацију над свима другима, посебно над православним црквама. Међутим, историјске чињенице говоре сасвим супротно. Као и Јерусалимска и Српска црква је старија од римске јер је основана 34. године Христове ере, док је римска црква утемељена тек доласком Светога Петра у Рим, скоро десетак година касније. Свети Петар први пут долази код Срба 42. године Лета Господњег, где учвршћује Српску цркву, коју су већ основали његов брат Свети Андреја Првозвани и Јаков Заведејев, апостоли Христови, па тек онда апостол Петар одлази у Рим где поставља темеље римске цркве. Свети Андреја Првозвани, од 34. године већ делује у Поморављу, шири хришћанство, и по одласку на Исток, у Русију, оставља у Тројан граду – владику и формирану моравску епископију- патријашију(?). По датуму свог постанка, дакле, и Моравска црква је старија од римске.

Цео текст

moravska crkva starija od rimske.pdf

08.12.2015.

ВЕЛИКА МОРАВИЈА - КОЛОСНА СРБСКА ЗЕМЉА И ДРЖАВА

Пише: Мирослав ДИМИТРИЈЕВИЋ

Magna Moravia или Велика Моравија је србска средњевековна земља и држава о којој „званични историчари“ до сада нису написали ни једну истиниту реченицу, упркос чињеници да њу спомиње управо цар Константин Порфирогенит, њихов најреферентнији „историчар“, у „темељним“ списима „О церемонијама“ и ДАИ - „О управљању империјом“, у којима сe Magna Moravia спомиње чак - пет пута. Два пута у „Церемонијама“ и три пута у ДАИ. Па ипак, ово је прва књига до сада у србској историографији у којој се говори о аутономној Великој Моравији јужно од Дунава, на територији бивше србске земље Медије (Мезије–латински, коју је верификовао и Тацит у својој Историји). Друга првина ове књиге јесте та што се у њој први пут обрађује област Tzernabusca – Crnica, а трећа првина коју доноси ово дело је откриће тврђаве Багрдан (Багрдун) као Црвене тврђаве, и четврто откриће - да је србско племе Багри или Црвени живело у долини Велике Мораве, са главним својим центром у Багрдану – Багрдуну који по овом елитном владарском слоју и народу и носи назив. ...

Цео текст

tekst o velikoj moraviji.pdf

08.12.2015.

ГРАД НА ЈУХОРУ СТАРИЈИ ОД ТРОЈЕ И ВАВИЛОНА

Пише: Мирослав ДИМИТРИЈЕВИЋ

Праисторијски Срби са Јухора, Великог Ветрена, из Средњег Поморавља, Левча, Темнића, Белице и Кулајне оставили су својеврсну археолошку баштину, цивилизацијску и културолошку тековину од изузетног значаја и вредности. Да споменемо само оне важније налазе: шакасте гривне „типа Јухор“ – јединствене у свету, затим јувелирске и уметничке предмете, изузетне финоће, који су ручно израђивани или ливени у радионицама и ливницама широм ове планине, потом истичемо керамику из палеолита, неолита, бронзаног и гвозденог доба, често посебних одлика и са оригиналним локалним елементима, затим указујемо на културне групе Остриковац, Мајур, као и на Параћинску културну групу, чији се утицај осећао и на левој обали Велике Мораве...

Цео текст

Prilog o juhorskom gradu.pdf